Pojam brza moda nastao je krajem devedesetih godina dvadesetog veka, a skovao ga je novinar lista New York Times. Brendovi za koje je karakteristično poslovanje po ovom principu, umesto dve kolekcije godišnje proizvedu od 8 do 15 kolekcija i izbacuju trendove koji se jako brzo smenjuju.

Šta karakteriše brend brze mode i kako ga prepoznati?

1. Hiperprodukcija. Proizvodnja mikrokolekcija svake druge nedelje sa trendi, “must have” komadima. Ovo podstiče ishitrenu, masovnu i brzu kupovinu.
2. Nizak kvalitet odeće i jeftina radna snaga. Kako bi se smanjili troškovi proizvodnje, brendovi brze mode izmeštaju svoje proizvodne pogone u zemlje gde je radna snaga prilično jeftina, gde se često zapošljavaju i deca, a uslovi rada su jako loši. Takođe, u samom procesu proizvodnje fokus je na kvantitetu, a ne na kvalitetu. Što znači, cilj je da se dnevno izbaci što više proizvedenih komada, a o kvalitetu njihovog šića i izrade se ne vodi toliko računa. Kada govorimo o materijalima, biraju se oni što jeftiniji, u 99% sintetički poput poliestera kako bi krajnji rezultat bila što manja cena koštanja jednog proizvoda.

Sve ovo utiče na životnu sredinu i na zagađenje koje se sa svakom novom kolekcijom jednog ovakvog brenda povećava. Sve je više otpada jer ovakvi komadi imaju kratak vek trajanja- stručnjaci procenjuju da traju 8 do 10 nošenja što iziskuje ponovnu kupovinu. Složićete se da ovo nije ekonomično za krajnjeg potrošača, ali za veliki brend i te kako jeste.

Šta možemo, kao pojedinci, uraditi da zaustavimo ovaj trend?

Možemo kupovati od manjih, lokalnih brendova. Od brendova koji vode računa i o svojim zaposlenima i o tome da proizvode izrađuju od prirodnog porekla, od brendova kojima je kvalitet ispred kvantiteta i koji se i dalje drže stare dobre politike o dve kolekcije godišnje.

Našu kolekciju proleće/leto pogledajte ovde.